Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obležavaju Badnji dan, koji je naziv dobio po badnjaku. Prema običaju, domaćin kuće badnjak seče rano ujutru, a u kuću se unosi na Badnje veče. Mnogo je običaja koji se vezuju za današnji dan. Televizija Kanal 9 bila je u poseti porodici Todorović iz sela Kijevo kod Batočine, koja tradicionalno poštuje običaje vezane za Badnji dan, nasleđene od predaka.
U domu porodice Todorović iz sela Kijevo, posebno je svečano tokom Božićnjih praznika. Iako su decenije proveli u Francuskoj, svoju tradiciju nisu zaboravili, već su je negovali i u Parizu. Po povratku u rodno selo nastavili su sa obeležavanjem praznika, a tradiciju prenose i na mlađe.
Kako običaj nalaže, domaćin kuće Dragutin sa sinom Zoranom odlazi po badnjak, a domaćice Zorica i Slavica počinju sa pripremom božićne trpeze. Cela porodice se raduje badnjoj večeri kada se u kuću unosi badnjak i slama, a porodica se okuplja oko trpeze sa posnim đakonijama. Badnjak i slamu u kuću unosi Nikola, ukućanima čestita Badnje veče i Božić, uz želju da godina bude srećna i berićetna. Ukućani uzvraćaju lepim željama i posipaju žitom i kukuruzom kako bi sve bilo napredno.
U porodici Todorović generacijama unazad poštuju sve običaje vezane za Badnji dan i Božić, koji su se oduvek obeležavali po tradiciji nasleđenoj od starijih.
Badnja večera je posna, ali prema običaju, mora biti bogata, puna raznovrsnih jela i pića kako bi Nova godina bila berićetna.
U našem narodu živi običaj da se večera na slami i da se u po kući bacaju orasi, što je deo kulta mrtvih. Ovaj običaj je prilagođen savremenom načinu života pa većina vernika večera za stolom, dok se slama unosi i stavlja ispod stola.
Prema običaju, trpeza se ne pribira tri dana i ni jednog trenutka ne sme biti prazna.
(izvor - http://www.tvk9.ws.rs/)
U domu porodice Todorović iz sela Kijevo, posebno je svečano tokom Božićnjih praznika. Iako su decenije proveli u Francuskoj, svoju tradiciju nisu zaboravili, već su je negovali i u Parizu. Po povratku u rodno selo nastavili su sa obeležavanjem praznika, a tradiciju prenose i na mlađe.
Kako običaj nalaže, domaćin kuće Dragutin sa sinom Zoranom odlazi po badnjak, a domaćice Zorica i Slavica počinju sa pripremom božićne trpeze. Cela porodice se raduje badnjoj večeri kada se u kuću unosi badnjak i slama, a porodica se okuplja oko trpeze sa posnim đakonijama. Badnjak i slamu u kuću unosi Nikola, ukućanima čestita Badnje veče i Božić, uz želju da godina bude srećna i berićetna. Ukućani uzvraćaju lepim željama i posipaju žitom i kukuruzom kako bi sve bilo napredno.
U porodici Todorović generacijama unazad poštuju sve običaje vezane za Badnji dan i Božić, koji su se oduvek obeležavali po tradiciji nasleđenoj od starijih.
Badnja večera je posna, ali prema običaju, mora biti bogata, puna raznovrsnih jela i pića kako bi Nova godina bila berićetna.
U našem narodu živi običaj da se večera na slami i da se u po kući bacaju orasi, što je deo kulta mrtvih. Ovaj običaj je prilagođen savremenom načinu života pa većina vernika večera za stolom, dok se slama unosi i stavlja ispod stola.
Prema običaju, trpeza se ne pribira tri dana i ni jednog trenutka ne sme biti prazna.
